SRB

ENG

Изложбе

 

Иницијатива УЛУС-а на афирмацији младих уметника свих уметничких факултета

Једна од првих активности у склопу иницијативе УЛУС Млади је изложба у кући Краља Петра 1. Затварање изложбе планирано је да се обележи  разговором који ће проф. др Мишко Шуваковић водити са студентима. Назив изложбе је Калеидоскоп, а изложбу су организовали студенти уметничких факултета. Сви студенти су добродошли да посете изложбу као и да уђу у удружење УЛУС Млади.

Студенти Факултета примењених уметности у Београду који су узели учешће на овој изложби су:

Анка Арсенић, Андреја Лепир, Никола Мијајловић, Алексамдар Спасић, Тијана Олбина, Бојана Ракић, Оливера Лазовић, Наташа Михајловић, Анита Илић, Матеја Поповић, Мина Петровић.

 

Никола Радосављевић: Убиство са предумишљајем

Дом омладине Београда
Галерија дома омладине

Уторак 22. септембар у 19. сати

 

 

 

Мастер рад Ање Окуке са модула Дизајн ентеријера и намештаја на 42. САЛОНУ АРХИТЕКТУРЕ

На 42. САЛОНУ АРХИТЕКТУРЕ који се одржава у Музеју примењене уметности од 10.септембра  - 3. октобра 2020. изложен је мастер рад Ање Окуке са модула Дизајн ентеријера и намештаја.

Мастер рад ДИСКУРС ПРАЗНИНЕ – ПОЛИГОН ДИЗАЈНА је рађен под менторством ред.проф. Тање Манојловић а прошао је селекцију у категорији Студентски радови.

Линк




Из рада:

Teзa ,,Дискурс празнине - полигон дизајна"  бави се темом браунфилда (енг. brownfield). Идеја водиља је адаптација и ревитализација запуштених објеката и она је стартна позиција свих истраживања у оквирима овог рада.
Међутим, одговору на проблем претходи једна дубока фасцинација самим проблемом или прецизније - свеопштом друштвеном перцепцијом овог вида пејзажног дисбаланса. Заправо, у процесу спровођења анализа у вези са датим феноменом, као најснажнији утисак наметнуо се осјећај посредовања између субјекта и простора - у овом случају модерног човјека и неискоришћеног, празног простора.
          Рад упућује на присутност индиректне комуникације која се неријетко манифестује и кроз колективну амнезију друштва над овим објектима, а који су резултат искључиво његових креација, потреба и дјеловања. У постмодернистичком времену, у којем смо свједоци презасићености садржајима и информацијама, уједно у реалној и виртуелној стварности, ови објекти еволуирају у улогу споменика празнини.
          Слиједећи тезу да је у питању пола одговора, мапирањем и разумијевањем форме новонастале празнине, а затим и просторних тенденција 21. вијека, успоставља се њихова узрочно-посљедична природа. У циљу доприноса сагледавању овог феномена, полази се од увођења основних појмова- простора и програма, у задати контекст.  Затим, у погледу преобликовања негативних перцепција у позитивне концепције, поставља се и суштинско питање:  Коју улогу игра дизајн?