SRB

ENG

У очима звијезде носи, на длановима руже…
Елда Станковић

У среду, 1. фебруара у 19 h, у Галерији Сингидунум биће отворена изложба Елде Станковић под називом

У очима звијезде носи, на длановима руже – Репродуковање репродукције у одсуству оригинала.

Галерија Сингидунум
Кнез Михаилова 40, Београд
1–13. фебруар 2017.

..........................................................

Изложба »У очима звијезде носи, на длановима руже – Репродуковање репродукције у одсуству оригинала«

У свом раду под менторством редовног професора Факултета примењених уметности Зорана Блажине, докторанд Елда Станковић се одважила да употребом нових технологија истражи могућности реконструкције изгубљених радова, у овом случају таписерије У очима звијезде носи, на длановима руже ауторке Вање Жанко. На основу црно-белих и колор фотографија лошег квалитета, оригиналних цртежа уметнице, сећања породице и сопственог искуства стеченог одрастањем уз радове Вање Жанко, Елда је реализовала нетипичну репродукцију поменутог дела. Ослањајући се на вештине и знање стечено током школовања, ауторка открива на који начин се помоћу нових технологија могу сачувати оштећена или уништена уметничка дела – или макар сачувати сећање на њих.

Први део пројекта подразумева дигиталну векторску репродукцију изгубљене таписерије, тј. њено пројектовање на празну чоју, материјал који је коришћен за реализацију оригиналног дела. Тим поступком истовремено се добија, али и губи таписерија. Пројектовањем вектора (слике) на чоју, захваљујући текстури овог материјала, остварује се ефекат везеног цртежа. Посматрач, све док не додирне чоју, има осећај да гледа у праву репродукцију, реализовану везом на чоји. Додиром, илузија се руши. И најмањим померањем чоје, помера се (деформише) слика коју формирају светлосни зраци емитовани из пројектора.

„На тај начин желела сам да скренем пажњу на чињеницу да је оригинал свакако неповратно изгубљен, а да је ова дигитална репродукција само приказ сећања на њега. Такође, овим поступком дајем пример како се може створити дигитална порука која у теорији има све атрибуте бесконачног путовања кроз простор и време, а та нова порука за разлику од поруке оригиналног дела, може неограничено да се репродукује, тако да свака копија носи све особине оригинала.” (Елда Станковић)

У другом делу пројекта ауторка се бави уметничким документовањем, стварајући интерактивну мапу на којој се могу видети уметничко-истраживачке методе које је користила у пројекту.

У тексту Време, у каталогу ове изложбе, ораду Елде Станковићментор Зоран Блажина, ред. проф. ФПУ говори:
„Уметник, сведок миленијумског помака, појавом дигиталног записа није нужно уплашен и збуњен јер визија је редак таленат који мора да поседује, а која му даје рецепцију реалности и времена другачију од уобичајене.
Визионар, свестан непостојаности људског искуства, замишљен је питањима простора, карактера и смисла уметности у времену испред нас, истовремено опчињен антиципацијом споја нових технологија и материјала. Он већ слути да ће појам ефемерно коначно нестати из уметничког вокабулара, а идеја о вечном животу уметничког дела записаног у космичком бескрају постаће реална. Пројекат У очима звијезде носи, на длановима руже... докторанда Елде Станковић на трагу је таквог записа.
Уметнички приступи се брзо мењају, свака мисао, изговорена реч већ су историјски орнамент. Време свет реалног сели у свет виртуелног. Вредне руке Вање Жанко везле су таписерије искуства у коме је живела. Елда каже цитирајући Алберта Мангуела: ‘Речи лете, написано остаје’. Вањине таписерије су речи исписане у тренутку, Елдин пројекат је безвременска категорија, реч која лети кроз време и простор.
Овај пројекат је другачији и по томе што носи карму генетског записа породичног стабла.  Има смисла кад Берђајев каже да је ‘човек у подсвести зароњен у побеснели океан праживота и само је делимично рационализован. Личност има стихијско несвесну основу’. Можемо да претпоставимо да је личност креација. Запажено уметничко дело Вање Жанко добија своју реинкарнацију и нову димензију, ново нелимитирано време и простор оличени у уметности њене Елде, која овим пројектом отпочиње редефинисан живот уметничког дела насталог, несталог пре скоро четири деценије.”

Овим радом млада визуелна уметница Елда Станковић заокружује циклус академског образовања и циклус радова посвећених читању породичног наслеђа и уметничког рада њене баке Вање Жанко, који је отпочела још у средњој школи матурским радом Моја бака Вања Жанко за који је добила специјалну награду града Београда, а наставила кроз мастер рад Визуелни бедекер Вање Жанко (ментор редовни професор ФПУ Зоран Блажина) за који је награђена наградом из фонда Милош Ћирић за најбољи студентски рад на мастер студијама из области графичких комуникација.

Омажу у част стваралаштва Вање Жанко Елда доприноси и тиме што се изложба реализује на стогодишњицу рођења уметнице и тридесетогодишњицу њене изложбе у Галерији Сингидунум, Казивање старих прегача (1987).

Изложба ће бити отворена до 13. фебруара у галерији Сингидунум у Београду.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

Елда Станковић - У очима звијезде носи, на длановима руже

 

Елда Станковић - У очима звијезде носи, на длановима руже

 

Елда Станковић - У очима звијезде носи, на длановима руже

 

Реконструкција изгубљеног дела

 

Процес рада

 

Процес рада

 

Процес рада

 

Ауторка изложбе, процес рада, 2017. год

 

Дом револуције у Пријепољу, 1979. год.

 

 

Ауторка изложбе, Елда Станковић, испред таписерије Вање Жанко 1993. год.