SRB

ENG

Књига је најбржи начин…
Изложба радова студената ФПУ у галерији ДСКГ

Изложба »Књига је најбржи начин да се постане светлост« биће отворена у уторак, 22. новембра у 19 часова у Галерији Дома културе »Студентски град« на Новом Београду.

Излажу студенти докторских и мастер студија Факултета примењених уметности из Београда: Никола Радосављевић, Анамарија Вартабедијан, Марија Рњак, Јелена Јаћимовић, Милица Павловић, Ивана Ристић, Тања Тодоровић, Владимир Јевтић, Ђорђе Петровић, Јелена Савић, Анђела Срејић, Марија Јаковљевић, Софија Модошанов, Павле Капланец, Данило Мијатовић, Ивана Тешић, Анђела Петровски, Зорица Блануша, Кристина Ћирић, Ивана Огризовић, Јана Вуковић.

Изложба траје до 3. децембра 2016. године.
Радно време Галерије је сваког дана (сем недеље) од 17-21. Улаз је слободан.

..............................................................

Преиспитивање граница књиге

Библиофилска издања и књиге уметника су два различита пута књиге. Они се, опет, веома разликују од књиге какву већина нас познаје и свакодневно среће. На Факултету примењених уметности, у оквиру предмета Графика књиге, на свим нивоима студија књига се изучава на све ове начине и посвећује јој се посебна, заслужена пажња. Студенти књигу стварају пролазећи кроз сваки део процеса самостално, преко штампе, повеза, а свакако највећу улогу ту игра идеја и финални уметнички дојам и доживљај књиге, који представља својеврсну комуникацију аутора с делом.

На Факултету примењених уметности у Београду, на предмету Графика књиге, на основним студијама IV године, изучава се анатомија и структура књиге. Задаци су тако конципирани да се на различитим нивоима обрађује дизајн публикација са идејом да припреме студента за будући рад у издавачкој кући или новинској агенцији. Током те године студенти се, кроз различите курсеве (уметнички повез књига, прављење папира, мраморирање папира, сито штампа, а у будућности и словослагање) на овом предмету, до најфинијих детаља упознају са елементима књиге или публикације. Оно што је у свему томе лепо и корисно је што на такав начин, када је књига у потпуности разголићена пред вама, када прођете процесе и технике њеног настанка и развоја, имате могућност да је у потпуности сагледате, а онда јој поново приступите на један сасвим другачији начин. Јасно је да је наша будућност дигитална и да је данас и производња књиге много бржа и једноставнија, нарочито појавом print on demand опције, али да би се дошло до будућности и то иновативне и креативне, веома је важно познавати прошлост.

Радови на овој изложби настали су на мастер и докторским академским студијама овог факултета. Задаци на мастер академским студијама раде се по семестрима. У првом семестру прави се библиофилско издање, а а у другом књига уметника. Не постоји стручњак који би могао раздвојити библиофилско издање од књиге уметника јер и једно и друго су дело уметника и уметност су по себи, због начина на који настају и начина на који им се приступа. Ипак, ми на књизи студентима покушавамо да објаснимо разлику на врло једноставан начин.

Библиофилска књига, као први задатак, заправо је прелаз из „комерцијалне“ књиге, или књиге за индустрију издаваштва, до књиге уметника. Подразумевамо да библиофилско издање има тираж и, посматрано историјски, библиофилско издање можемо повезати са графиком. Књиге се на сличан начин, посебним печатом, нумеришу, а у импресуму је дефинисан укупни тираж. Печат нам каже само који је то примерак у тиражу. Библиофилска издања су обично дела књижевности, мада то није правило. За разлику од књига уметника ове књиге имају текст, тј. писану нарацију и наравно, илустрацију. Илустрација може бити графика, фотографија, типографија или било шта што може да се репродукује у серији.

Књига уметника се ради у другом семестру и студента потпуно ослобађа правила. Данас је јако тешко дефинисати границе књиге уметника. Осим што се границе књиге померају и у комерцијалном домену појавом електронских књига и књига апликација, књиге уметника постају скулптуре, инсталације, видео радови... оно што је карактерстично за књигу уметника јесте да у раду постоји нарација. Та нарација није нужно везана за писани текст, али га не искључује. (Под нарацијом се онда подразумева све оно што може да исприча причу, да има некакав ток, без обзира да ли се то поклапа с идејом и жељом аутора. Нарацију свако препознаје и чита на свој начин и она је за свакога другачија и нова.) Најједноставије речено, а можда ће звучати банално, књига уметника је заправо оно што сам аутор прогласи књигом, а што се може читати на неки начин.

На докторским академским студијама (које су покренуте 2013. године) књига уметника поприма неке друге димензије. На крају, таква књига не мора бити књига уметника, али досадашња искуства говоре да оне то ипак буду. Наиме, овде их доводимо у однос са околином и стављамо их у неки одређени контекст. У првом семестру предмет се зове Књига и уметност. Радови приказани на овој изложби књигу доводе у везу са музиком. Студентима су додељене три play листе које су дефинисане карактеристикама неке земље. У овом случају то су биле Француска, Јужна Америка и Србија. Музика је имала улогу инспирације а резултат је требало да буде само одраз звучног таласа, односно осећања и мотива које они у некоме буде. Путовање се даље, од уметника, наставља ка посматрачу, гледаоцу и читаоцу, те ја важно повезати књигу са музиком која је инспирише слушајући је током читања.

У другом семестру докторских академских студија књигу смо доводили у контекст науке, као нечега егзактног и конкретног. Ако смо у првом семестру преиспитивали хармоничне односе двеју уметности, у овом задатку третирамо контрасте и преиспитивање условне дисхармоније. Студентима је задато да изаберу једну научну област, коју ће покушати да представе кроз књигу без обзира да ли је суштински познају. Осим што је у питању представа, присутна је инспирација том облашћу као и обавезна нарација.

На овој изложби нису приказани радови из трећег семестра докторских академских студија. Тада предмет носи назив Интерактивна књига. Овај назив вероватно звучи апсурдно јер свака књига по себи јесте интерактивна пошто позива на учешће. Оно што се овде подразумева под интерактивношћу јесте процес. Односи се на интерактивне дигиталне књиге али и на аналогне, па и књиге уметника које могу да прате промену кроз одређени проток времена, или пак да деловањем учесника дају неко потпуно другачије исходиште.

На предмету Графика књиге на свим нивоима студија предају Мирјана Живковић, ванредни професор и Оливера Батајић Сретеновић, доцент. На предмету Графика књиге некада су предавали Антон Хутер, Душан Јанковић, Богдан Кршић, Душан Петричић, Југослав Влаховић.

Оливера Батајић Сретеновић

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 

Ђорђе Петровић

 

Никола Радосављевић

 

Јелена Савић

 

Софија Модошанов

 

Марија Рњак

 

Јелена Јаћимовић

 

Милица Павловић

 

Јана Вуковић